Parodontologija je grana stomatologije koja se bavi oboljenjima desni i dela vilične kosti koja se nalazi oko samog korena zuba, odnosno onog sto stomatolozi nazivaju parodoncijumom ili potpornim aparatom zuba. Oboljenje  parodoncijuma jedan je od najčešćih problema u modernoj stomatološkoj praksi jer mnogi nisu ni svesni problema dok ne bude prekasno. Ljudi su skloni tome da zubni kvar smatraju najvećim neprijateljem zuba. Ipak, treba ih upoznati sa činjenicom da zubi mogu da ispadnu iako su potpuno zdravi (bez ikakvog kvara). Čak 90% stanovništva ima neki oblik parodontopatije. Parodontopatija zahvata potporni aparat zuba ili parodoncijum. Kao posledica toga, oni se rasklate i ispadnu uled postepenog ali progresivnog napredovanja infekcije.

Koji su to simptomi parodontopatije koji pacijente mogu sami da primete kod kuće?

Upala desni, povlačenje desni, otoci, krvarenje desni, otežano žvakanje, bolovi, labavi zubi koji se klate i na kraju gubitak zuba su najčešći ali I sigurni znaci je doslo do oboljenja parodoncijuma. Ukoliko primetite neke od ovih simptoma savetuje se poseta stomatologu u što kraćem vremenskom period. Vrlo je važno proširiti svest ljudi u ovom smislu i navesti ih da shvate da krvarenje desni i ogoloćenje vratova zuba nije nimalo bezazlena situacija.

Kada dođete u našu ordinaciju, stomatolog će uraditi pregled vaših usta i zuba i ustanoviće u kakvom su oni stanju. Postaviće vam jedno pitanje koje je ključno a to je: da li Vam krvare desni dok perete zube? Ako je odgovor pozitivan, a pristutno je I krvarenje prilikom pregleda savetovaće Vam da uradite neki od rendgen snimaka ( 3dent.rs ).

Da li je parodontopatija opasna bolest?

Parodontopatija je opasna podmukla bolest. Njena opasnost ogleda se u tome što ne boli sve dok ne dođe do komplikacija. Bolest počinje neupadljivo krvarenjem desni i može početi još u najranijoj mladosti oko 20te godine. Nastaje zbog nakupljanja dentalnog plaka koji vise od 80% čine bakterije. Dentalni plak je u početku bezbojna, lepljiva meka naslaga koja se taloži na zubima I običnim ispiranjem usta se ne može ukloniti. Ključna stvar u razvoju parodontopatije je lose održavanje oralne higijene iz prostog razloga što vremenom dolazi do taloženja mineralnih soli u dentalni plak. Tom prilikom dolazi do očvršćavanja do tad mekom dentalnog plaka I stvaranja zubnog kamenca koji je vidljiv I koji se taloži uz ivicu gingive. Njegova negativna uloga ogleda seu tome što onemogućava samočišćenje sa jedne strane, a sa druge mehanički pritiska desni dovodeći do poremećaja cirkulacije, pri čemu desni postaju otečene I crvene.

Vremenom se zapaljenje spušta u dublje sloje parodoncijuma I dolazi do kosti uzrokojući njeno “topljenje” i stvaranjem jednog patološkog prostora izmedju zapaljenih desni i korena zuba koji se naziva parodontalni džep.

Parodontalni džep je najvažniji znak parodontopatije. Zubi postaju preosetljivi na mehaničke, termičke i druge nadražaje. Vremenom zubi počinju da se klate, a u krajnjem stadijumu ispadaju. U većem riziku od nastanka parodontopatije, pored osoba koje redovno ne održavaju oralnu higijenu su pušači ali je bitna je i genetska komponenta, a jedan od uzroka ovog oboljenja mogu da budu i razna opšta oboljenja poput dijabetesa.

Kako se sve parodontopatija leči?

Terapija je dugotrajna, jer parodontopatija je bolest koja se vraća i mora da bude pod kontrolom. Jedino rešenje je - prevencija. U zavisnosti od stadijuma, ovoj bolesti pristupamo na više načina: konzervativno, hirurški, protetski ili kombinovano.

U početnoj fazi, kada se javi samo zapaljenje desni, lečenje je vrlo jednostavno jer su džepovi neznatni i ne zahtevaju poseban tretman. Zubni kamenac i dentalni plak uspešno uklanjamo specijalnim aparatom koji koristi ultrazvučne vibracije, koje razbijaju zubni kamenac. Posle ultrazvučnog tretmana zube poliramo četkicama i gumicama uz dodatak specijalnih pasta do potpunog uklanjanja naslaga. Preporučujemo ispiranje usta posebnim rastvorima, a u nekim slučajevima propisujemo i medikamentnu terapiju.

Ukoliko su parodontalni džepovi prisutni I nakon bazične terapije pristupamo eliminaciji ili bitnom smanjenju istih. Zavisno od lokalizacije i drugih osobina parodontalnih džepova preduzimamo njihovu obradu (kiretaža) ili hirurško lečenje (režanj operacije). Intervencija je bezbolna i obavlja se u lokalnoj anesteziji. Obrada parodontalnih džepova je terapijski zahvat kojim odstranjujemo sva patološki izmenjena tkiva parodoncijuma. Kako se u toku obrade parodontalnog džepa odgovarajućim kiretama odstranjuje i patološki izmenjeno tkivo gingive, to se ovaj zahvat naziva kiretaža parodontalnog džepa.

Hirurškim zahvatom (režanj operacija) pravi se rez na gingivi koja se odiže u obliku režnja i tako se postiže dobar pristup parodontalnom džepu, kako bi bilo omogućeno potpuno uklanjanje patološki izmenjenog tkiva pod direktnom kontrolom oka. U slučajevima težih koštanih razaranja i prisustva dubokih  džepova, tamo gde je to moguće, defekte nadoknađujemo veštačkom kosti. Po izvršenom zahvatu gingiva se zašiva, a konci se skidaju posle sedam dana. U slučajevima gubitka jednog ili više zuba,kao posledica terminalnog stadijuma parodontopatije, moramo pristupiti protetskom zbrinjavanju pacijenta.